Стаза

Поједи на силу бар три залогаја.
Седи, запали цигарету...
Лутање исцрпљује чак и најгорег странца
док ходи по том плавом кругу.

Разбијен у парампарчад
котрљајућом стеном сизифовом
понизно скупљаш
део по део фрагмената сопства.
Пажљиво их одлажеш у кутију,
стављаш црвену врпцу
и поштанских маркица пет
на њу.
Пошиљку послати: Правом.

У лаганом полуокрету
отреси прашину са свог сакоа
и настави где си стао...

stranci i adrese

o, stranče

da bih mogla umela smela da te pogledam u oči

trebala bih

u sebe da saspem

mnogo toga

što inače u sebe ne sasipam

ali ipak

krišom

preko stola (minimalističkog od kuvane plastike ma ko još i pamti)

gledah te

tvoje izubijane podlaktice

od vožnji noćnih bez sitnih svetala

osnaženih osamljenih

povratkom na stalna odredišta

o, čoveče

da bih mogla umela smela da te udahnem

trebala bih

u sebe da saspem

sva pluća ovoga sveta

što se inače baš i ne čini

ali ipak

iz srca

preko očiju (nemoćnih da upamte obuhvate sve što bi se htelo)

gledam te

tvoju vrednosnu pošiljku tvoje lutanje

od mraka otkinuto

udvojeno osnaženo osmehnuto

dolaskom na pravu adresu

Milka, iscepana fotka ili oboje

Nije očekivao poštara
Niti je imao predstavu šta bi moglo biti
U pošiljci
Pre nego što će je otvoriti
Pogledao je adresu
Pošiljaoca
Bila je to njegova adresa
Tačnije, ime je bilo njegovo
Tu adresu je napustio pre nekoliko godina
I promenio ih je još nekoliko u međuvremenu
Kuda li je lutao taj paket sve te godine
I zašto mu tek sada stiže
I zašto se ne seća kada ga je poslao?
Spustio je paket
Sipao je sebi čaj
Ili možda viski
Razmišljajući o tome
Da li je loše
biti stranac
u sopstvenom životu

Sastanak #37

Pažljivo smo odabrali hotel
Neki su radili tamo
Drugi su uzeli par soba
Neki su se naprosto pojavili
Okupili smo se u jednoj od soba
Neki su sedeli na krevetima, neki na podu
Toliko uobičajeno
Da nam više ni stalne promene lokacije
Nisu unosile osećaj neobičnosti
Tajni skupovi valjda tako i funkcionišu
Dolazili smo sa raznih strana
Iz raznih životnih priča
Sa raznim problemima
Pravili smo velike planove, koncipirali rešenja
Spremali se za okršaj
Mada priznajem da više ni sam ne znam
Gde se nalazi zona koja nas je vezala

idemo

tajne zone

između redova između velova

prepune hotela

soba u koje se možemo skloniti

kad želimo da pobegnemo od publike

i sjedinimo ruke.

te zone toliko su tajne

da moramo da napregnemo oči

da moramo da upregnemo duše

da moramo da razvežemo srca

da bismo ih mogli videti.

izgubiti se to je ta nauka

nauka muka

koja se tiho savladava

isključivo spojenih šaka

a kuda krenuti?

to je tajna

svačija drugačija.

Четврти уз чајник

Само да се, формалности ради, представим.
Ја сам Ариф Јовандић и од ове недеље се званично придружујем овој занимљивој шквадри у испијању чаја.
Мој прилог за ову недељу је песма, као што ће вероватно бити и сви остали, јер ја претежно пишем поезију.
Надам се једној дугој и плодоносној чајанци у овој Земљи Чуда.
Искрено ваш,

Ариф

Ехо

Након што сам остављен у пријатељској зони
Млеко и цигарете су једино што ме теши.
Док хладноћа неумитно пробија прозоре на мојој хотелској соби,
Сетио бих се оних ноћи када сам те изнова сретао.


Ти ме сада скоро да не познајеш
И не знаш да сам те некад волео.

Када би ти била позната моја тајна
Не би те тако олако мимоилазили моји погледи
И случајни додири коленом под столом.


Отпухнути дим
Разноси та сећања
У далеки Хад

Сломљена чаша
Пролива крв и млеко
Неминовности

u vinu istina

čitavog životnog veka svog mog tuđeg (da ih imaju po dva opet bi nastavili da ponavljaju jedno te isto)

ubeđuju me (u svim mogućim oblicima izraza)

te u vinu je istina

te pijem da zaboravim

(znači prvo dolazak do istine pa potom bežanje istine  -   kad budistički monah napadne stopalom najkompleksniju mandalu ikad od peska sačinjenu koju je radio pet godina i jednim potezom razruši svoje delo dekonstrukcija ima smisla a stopalo još više i to nije beg)

i beše tu još pregršt zanimljivih i pomalo kontradiktornih iskaza (no ja dopuštam opraštam kontradiktornost jer ne zaboravljam da sam homo sapiens čija je gradivna jedinica kontradiktornost a sad što većina meni ne dopušta istu tu kontradiktornost verovatno potiče iz činjenice da piju da bi zaboravili i tako dalje levo i desno omaše postelju pa se bude stresno ah siromasi)

no ubeđivanje na mene nema taj ubeđivački efekat iskustava iz druge ruke

i jedino što ja znam jeste da

svaka pomama izazvana vinom

boji svojim skupo-lažnim bojama nepostojanog

sve što takne

pod prividom vatre

dok naposletku ne dosegne i poslednji stadijum delovanja

zvani pepeo

i onda

sve se to rastoči razveje

u jedan opšti trenutak bez oblika bez imena samo smešno-tragičnih kontura koje svi prepoznaju

(svaki put kad u gluvo doba sretnu klimave noge ruke koje grle vazduh i promašuju dok prazni stakleni nosač bivše dragocene tečnosti kune svoj elegantni oblik i lik jer usled njih ne može da zaustavi kotrljanje)

trenutak nedovoljne snage da bi se pohranio čak i u kolektivnoj svesti

potpuno obeznačen usled prevelikog broja ponavljanja na svakom milimetru loptastog tla koje zovemo domom

a možda takvi trenuci ali i trenuci najsnažniji po propadljivim ljudskim merilima slabe kopne do bezličja do pepela

zato što svi piju

da zaborave

dok ne zaborave

i da zaboravljaju

uni-forma

gledali su ga kako klizi kroz kapiju kao glajd

zamišljajući glas zelen i mek iz grla tog neoprljenog glađu

knjige pod pazuhom pod senkom sveučilišta ništa ne ište osim osame

u crvenoj knjižici kožnoj najviše cifre staložene u nizovima

ne ovaj svet nema vremena za šalu dok čeka šamar

samo volti viskoznog ćutanja i besomučno beleženje brojki i skraćenica

obrazi gore kao cvet maka kad ga neko upita za ime

imao je tada status studenta

a potom

osvanuo je dan u kojem njega nije bilo

nije ga bilo ni narednog dana

ni dana nakon narednog dana

čudno ali kako seješ tako ćeš i žnjeti

on je sejao semena ćutnji svakom stopom

ćutnje su iznikle u kolektivni muk

još koji dan pričalo se o tome pro forma

još koji dan tražili su ga pro forma

potom je forma postala norma

par godina kasnije

izašle su novine

čudna vest sa još čudnijom fotkom

lice na fotki je ličilo na njegovo

još koji dan pričalo se o tome pro forma

još koji dan pitali su se pro forma

potom je forma postala sindrom

kolektivnog odmahivanja glavom

iz grla oprljenih javom

izlazilo je samo ne ne ne

ne nalaze ljude tek tako u brdima

za koja niko ranije čuo nije

ne nalaze neznani nitrat tek tako

u procentima u žilama figurama ma daj

tako tipičan psihološki momenat marve

dosadan do zla boga za analizu

i u gimnazijama osrednje glasovitosti

mole se nepostojeći entiteti

da počnu da postoje s malo više ubedljivosti

uzmu koga se uzeti može dok se još može

jer ako uni-forma postane norma

neće razlikovati ptice i žbice

lik i krinku

nogu i nož

aluziju i agoniju

ironiju i hartiju

britvu i birtiju

smeh i artiljeriju

Magina ispitna pauza

Dragi ljubitelji čajanke,

Zbog brojnih obaveza na fakultetu, oko upisa na drugi fakultet, polaganja dodadnog ispita, potencijalne selidbe i još gomile sporednih stvari u životu, prinuđena sam da malo zabušavam sa nedeljnim ispijanjem čaja. Nadam se da ću uprkos svemu stizati da kako-tako nadoknadim postove, ali u narednom periodu svakako neću biti ažurna niti mnogo prisutna.
Uprkos tome, ovaj blog ostaje u sigurnim rukama Coe, Jelene i Andreja, tako da mu nema zime. :)

Vaša Margarita

Popologija

Tanka je linija
Između studenta i studentarije
Samopouzdanja i arogancije
Naročito kad imaš rezultate
A treba da ostaneš uporan
Radoznao
Svež
I da iz revolucije ideš u revoluciju
Svoju? Njihovu? Čiju?
Šta se računa i na kojoj fakturi?

Nije loše ni da guraš druge
Neki od njih će valjda i da se oduže
U kojoj valuti i šta ti vredi
Malo ko bi umeo da kaže samom sebi

Pa ti onda popuj nekom

Cena koštanja

Nikad ne znaš cenu
A sve ima cenu
Jeznaš?
Sve
I nekad nisi svestan
Koliko vetar može da odnese
A nekad zaboraviš
Koliko je vode prošlo
Jer je trajalo
I nije važno nego aj idemo dalje
Nek je samo bolje

I onda se zanesu ljudi
Zaborave
I nije to strašno

Nego

bude gadno kada sve ide olako
ko iz niotkuda
dok se ti daviš
u besmislu
jureći rep svoj
da bi jednom skonto
da si tu negde skupio
sve što ti treba

i da su njegove slabosti
ipak isplutale na površinu

jer ništa nije lako
niti je išta džabe

samo je pitanje el ćeš
keš
ili odloženo

Mala studija besmisla

Vetar, to je kad je vazduh živ. Pomera lišće, ono šušti, i onda je živo i drveće, živa je i zatalasana voda, živi su odneseni šešir i kišobran. Na Glavnom trgu nema vetra. 

Umesto vetra, tu je bela kocka - veoma je teško odmah primetiti, ali stoji u centru, udaljena tačno petnaest metara i dvanaest santimetara od svake ivice trga, koji je, ako je već do detalja, takođe savršeno četvrtast, jer je svaka od istovetnih zgrada koje ga okružuju duga dvadeset sedam metara i trideset devet santimetara. Iz svakog od uglova tog četvorougla granaju se prave ulice koje toliko liče jedna na drugu da se u njima neretko izgube čak i oni koji već dugo žive u okolini. Takvih, uzgred budi rečeno, nema mnogo: ma koliko savremeni i dobro opremljeni, stanovi u okolini Glavnog trga se teško iznajmljuju, a još teže prodaju. Zato su uglavnom prazni, a u onima koji jesu zauzeti smeštene su knjigovodstvene agencije. 

Bela kocka je napravljena od materijala koji nekada više nalikuje plastici, a nekada metalu, tek - jako je glatka. Puna je iznutra, i dovoljno teška da ne može da se pomeri, mada sa ivicama dugim jedan metar, sedamnaest santimetra i tri milimetra ne deluje masivno. Čak i po jako lošem vremenu, kada je čitav grad blatnjav i siv, belina kocke na Glavnom trgu ostaje netaknuta. Pored nje ne stoji nikakva ploča koja bi objasnila odakle ona tu, šta predstavlja i čemu služi. Na predmetima sličnog oblika i veličine obično može da se sedi, ali na ovu kocku ne sleću čak ni golubovi. Uostalom, na Glavnom trgu nema kafića, prodavnica i fontana, nema, u stvari, ničega osim bele kocke, pa nema mnogo ljudi: čak deluje kao da ga izbegavaju, što je, u stvari, apsurdna i glupa pretpostavka, jer za tako nešto ne postoji ni jedan smislen razlog. 

Studenti istorije umetnosti ponekada dođu, u malim grupicama, da posmatraju kocku, smatrajući je za skulpturu iako, kao što već rekoh, kraj nje nema nikakve ploče koja bi objasnila autora, vreme i razlog nastanka. Neretko se zadrže više od pola sata, naglas razmišljajući i raspravljajući se o mogućim značenjima kocke, ali ne samo da nikada ne uspeju da pronađu odgovor koji ih sve zadovoljava, nego i sami, ponaosob, ma koliko glasni bili u zagovaranju svojih stavova, nikada nisu u potpunosti uvereni u ono što misle. Nepokolebiva bela kocka sa Glavnog trga, za razliku od većine umetničkih dela kojima prilaze, ne uzvraća im čak ni ravnodušan pogled. 

Tako poraženi, neretko se okreću devojci koja sedi u blizini, grli svoja kolena i zuri netremice u belu kocku. Ima već par godina kako to radi: svakoga dana, od sedam ujutru do šest popodne, sa zapanjujućom upornošću i tačnošću, bez obzira na vreme. Uprkos tome, veoma malo ljudi primećuje da je tu: čak joj se i studenti, koji dođu da bi gledali, okrenu tek pošto se dugo zadrže na kocki. 

Devojka deluje uplašeno, zaprepašćeno. Njen pogled i izraz lica fasciniraju studente, jer su stalni. Neki od njih su pokušali da je nacrtaju u svojim blokčićima, ali na Glavnom trgu je veoma neudobno crtati, onako stojećki, a kad se sa njega izađe, teško je setiti se devojčinih crta.

Par entuzijasta pratilo ju je jednoga dana do usamljenog stančića u jednoj od sporednih ulica. Svakoga dana oblači isto, i komšije kažu da je luda, ali da je nekada imala prijatelje i studirala, sa odličnim uspehom, istoriju umetnosti. Njima više nije bilo zanimljivo da istražuju dalje, ali kada smo je već spomenuli: zove se Marija, i svojim svakodnevnim hodočašćem plaća cenu shvatanja šta je bela kocka sa Glavnog trga, i šta predstavlja. 

Jednom će se možda prehladiti na kiši između sedam ujutru i šest popodne, i umreti od upale pluća, pa će na njeno mesto doći neko drugi, već dovoljno uskoro. Ako ćemo pravo, ne pripada Trgu i deluje kao višak. 

No, počeli smo, ako se ne varam, od vetra, a tačnije, od zavetrine na Glavnom trgu. To je, naime, zbog  zgrada koje ga okružuje, one četiri zgrade dugačke dvadeset sedam metara i trideset devet santimetara čiju je visinu, sada kada se uvideo problem, hitno potrebno precizno izmeriti, te dobijene mere uvesti u dokumentaciju gradskog arhiva. To je ono što je ovde, u stvari, bitno. 

dMT

''Time has told me

 You're a rare rare find

 A troubled cure

 For a troubled mind.''

            - Nick Drake

vetar taj sveprisutni svestrani bestelesnik

prolazio svuda i tad i tuda stoga zna

kolika je cena

svakog udara u masi iznad rebara zaključno sa onomatopejama

svakog toplotnog talasa iz zenica zaključno sa količinom dnevnog svetla

svakog odsustva iz fizičke ravni zaključno sa brojem načina da se odsustvo premosti

svakog kidanja na pola usled bola zaključno sa brojem dana odsustvovanja

svakog parčeta tišine zaključno sa dužinom pogleda uprtog u susedni par organa za vid

svakog tona i frekvencije i tonaliteta zaključno sa brojem reči

svake reči kojom se izražava verovanje

u susednog nosioca srca misli ruku očiju ušiju

u postojanost

u večitost

u kombinatoriku

u individualni spas

u komplementarnost

u dvojinu

u kolektivni spas

kolika je cena

neopipljivog bezvučnog nečujnog a sveprožimajećeg

konačnog istinskog izraza za puni krug za sraslu kost i ranu koje više nema

odgovor se može locirati

u svakom diskursu vetra sa ostatkom prirode

svakom huku (za koji ne bismo ni znali da ne beše Dilana)

na svakom delu planete

u svakom džepu svemira

odgovor je srazmeran veličini konačnosti i definisanosti prisutnosti vetra

dakle cena

ne postoji

prosta dedukcija

da da sve same iracionalnosti

žalim slučaj ali nema drugog objašnjenja

učenost akademizam cinizam agnosticizam i svaki izam

topi se kao jastuk na kojem se obitava i isijava u iracionalnosti

u logici srca

ne trudite se nema smisla

ali upravo u besmislu

i jeste smisao

ne dam ti da plačeš nikad više

ne daš mi da plačem nikad više

dakle nećemo plakati nikad više

prosta dedukcija
koja se plašila da preraste u obećanje ali ipak u njega prerasta sama od sebe

a za dodatna pitanja

konsultovati Dilana

Lenona Harisona Drejka Smita Moriseja Birna Bareta Orzabala Zilahija Hrabala Sajferta Harmsa Murakamija Jejtsa De Lila Ginzberga Keruaka Junga Frojda Lajbnica Rasela Huserla Anakina Skajvokera i Padme Amidalu

zapravo batali ih sve

i konsultuj

isključivo sebe samog