Čekajući

Stigla je ranije,
otvorila prozor da izvetri miris čistoće.
Na drugačijem stočiću stoji drugačija lampa
posteljina podseća na onu kod kuće.

U međuvremenu pročitaće pismo od tetke iz Čikaga.
Kaže da ima revolver: „Šta drugo može
usamljena starija dama, draga?"

Od gradskog smoga magle joj oči. U Čikagu,
mašta,
bili bismo egzotični. Tamo
u najvišoj fioci drže lek za osećaj krivice
i u jeftinim hotelima su sve žene heroine,
a ne preljubnice.

Dobro se odmerila u ogledalu,
od glave do pete. Ne,
nije za zločin iz strasti,
za roman ili veliki ekran:
crvene oči, veš joj je zarozan,
i kroz labavu kožu vide se kosti.
Eh, kad nije na vreme odustala...  
Već dugo je zurila u sopstveni odraz
kada se trošna brava okrenula.

Charles Simić - "Hotel Insomnia"