Sastanak #37

Pažljivo smo odabrali hotel
Neki su radili tamo
Drugi su uzeli par soba
Neki su se naprosto pojavili
Okupili smo se u jednoj od soba
Neki su sedeli na krevetima, neki na podu
Toliko uobičajeno
Da nam više ni stalne promene lokacije
Nisu unosile osećaj neobičnosti
Tajni skupovi valjda tako i funkcionišu
Dolazili smo sa raznih strana
Iz raznih životnih priča
Sa raznim problemima
Pravili smo velike planove, koncipirali rešenja
Spremali se za okršaj
Mada priznajem da više ni sam ne znam
Gde se nalazi zona koja nas je vezala

idemo

tajne zone

između redova između velova

prepune hotela

soba u koje se možemo skloniti

kad želimo da pobegnemo od publike

i sjedinimo ruke.

te zone toliko su tajne

da moramo da napregnemo oči

da moramo da upregnemo duše

da moramo da razvežemo srca

da bismo ih mogli videti.

izgubiti se to je ta nauka

nauka muka

koja se tiho savladava

isključivo spojenih šaka

a kuda krenuti?

to je tajna

svačija drugačija.

Ехо

Након што сам остављен у пријатељској зони
Млеко и цигарете су једино што ме теши.
Док хладноћа неумитно пробија прозоре на мојој хотелској соби,
Сетио бих се оних ноћи када сам те изнова сретао.


Ти ме сада скоро да не познајеш
И не знаш да сам те некад волео.

Када би ти била позната моја тајна
Не би те тако олако мимоилазили моји погледи
И случајни додири коленом под столом.


Отпухнути дим
Разноси та сећања
У далеки Хад

Сломљена чаша
Пролива крв и млеко
Неминовности