Bio je to veliki slon
I nije bilo lako
Ali znali smo da vredi, da može
I hteli da ga vidimo na delu.
Godinama smo odvajali od usta
Pronalazili, skupljali, tražili
Sanjali
Dok nismo skrpili
Da ga obučemo celog
I to onako
Da izgleda, da ne bude ofrlje
A on je sazreo i bio je spreman
K'o što ceo svet nije za njega
Ali ulice su male
Kažu
Nema mesta za takvu kilažu
Kažu
Da će svima biti bolje posle obnove
I da danas nema mesta
Za slonove
Ovo slonče koje je, u svom tom sjaju, najzad kompletno obučeno, izašlo na ulicu, nadajući se da će da nađe svoje mesto u svetu, a ne nalazi ga, jer je ispred svog vremena, ili se, prosto rečeno, ne uklapa, kao neka verzija Don Kihota (ili makar njegovo ljubimče) - ima mnogo toga zajedničkog sa gomilom ljudi kroz istoriju sveta, koji su, osetivši da su im snage na vrhuncu, a talenat u punom cvatu, ponosno pošli da traže svoju svrhu, a svet nije bio spreman da ih prihvati... Jezgrovito, i odlična metaforika (i duhovita i tugaljiva u isto vreme). Divno!
ReplyDelete