David Byrne je kralj
Al malo se ofucao
Mislim dobro je svirao
No mi nije to to
Nema tu više te magije
Koja me je nadahnula
I pokrenula
Onda i tamo, nekada davno
I šta će mi sad na dlanu
Kad je takav
Otišao sam u šumu
I nabrao imele
Nagrebao koru posebnog drveta
Trebalo je malo vremena
Al naišao je i daždevnjak
Režnjevi šarenih pečurki
Mozaik od oklopa sedam vrsta kornjača
Đembe
I specijalni limitid edišn Stop Making Sense
U dubini šume, u žuboru reke
U oblaku tamjana, golicajući travke
Pretvorio sam double layer dvd
U brata
I ZIMBRA!
E, nisam htela namerno nista da citam od prethodnih postova, kako bih nesmetano mogla da pisem svoje, ali kad sam videla ''David Byrne''... morala sam. :) Druga strofa me je naprosto oduvala, sa sve sumskom mistikom a la Syd Barrett, a ono ''pretvaranje double layer dvd-ja u brata'' mi je doslo kao stavljanje zvezde na vrh jelke. Potpuno razumem to osecanje i ceo ovaj post. :)
ReplyDelete...isto što je ona rekla. Možda mi je ovaj najlepša od par desetina tvojih koje pročitah.
ReplyDeleteA ti, Jelena, ne spominji Barretta, balaviću, a to je onda nekrofilija.