étonnement

Artur je bio gnevan

jer se boja hrizantema

u sobi pod mrakom kasnoga časa

nije poklapala sa bojom

koju je video Lu

svojim okom.

Čuđenje

nad pojavnim licima sveta i svega

snaga da se dovede u pitanje sruši temelj promeni položaj posmatranja posmatra tumači samim sobom

moć toliko drevna da je mrtva k’o malter

još pokoji zaostali kvark luta k’o zločinac u deci u starcima u ludama i ponekoj retkoj jedinki van ovih kategorija

ono čija se važnost umanjuje

naspram važnosti drugih važnijih stavki sveta koji juri po traci i nema koga da isključi struju samo biva brže i brže

gasi se meteorski i naposletku nestaje utopivši se u more opštosti more bolesti istosti za koje leka nema

i tako je Lu

opet ostavši među mrtvima sa zidova iz muzike sa stranica i ne nije bio sam ali ipak

pustio gnevnu suzu

iz nemoći

pred Arturovom nemoći poimanja stvarnosti preobražene u skladu sa okom posmatrača

a nije znao nije mogao da zna

da je Artur

opet ostavši među živima sa televizora iz novina lošeg sluha loše pameti skupog pakovanja da pokrije sakrije

seo i hteo-ne hteo

potražio istinu

sopstveni preostali zalutali kvark

čuđenja
misleći zašto li soba deluje drukčije
bez ikakve promene
i zašto li niski beli strop odjednom narasta
i zvuči
tako plavo